Meni
FOTOGRAFIJE MIHRAB MIHRAB / APSIDA TURBAN

Izložba "GRAEAE"

Izgled izložbene celine u Likovnoj galeriji Kulturnog Centra Beograda, 2016

Mogu sa sigurnošču trvditi da živimo u istorijski bitnom civilizacijskom momentu, o kome je vrlo teško ne govoriti i govoriti, te započinjem ćutanjem u znak poštovanja prema svim stradalima.

________________

Promene na geopolitičkom poju i izbeglička kriza, za mene lično, su bile okidač za sećenja iz detinjstva i osećaj bespomoćnosti, isti onaj koji sam imala tokom ratova ‘90-tih na prostoru bivše Jugoslavije, tog obrasca svetskih sukoba; osećanja kome se jedino radom mogu odupreti u pokušaju sagledavanja svetske političke situacije, koja deluje ne samo na pojedinačno, na svakodnevni život, već na život uopšte – degradacijom života, njegovim nestajanjem i svega što je humano.

حتى نحصل على السلام لابد ان نكذب “Treba nam laž da bismo sačuvali mir”. Univerzalnost ove rečenice nudi mogućnost korišćenja u različitim kontekstima, ovde korišćena na ukazivanje neophodnosti da se određena grupacija proglasi odgovornom za kritično stanje u društvu. Tu grupaciju danas čine muslimani, proglašeni teroristima, varvarima, radi nameskog rata, zbog stagnacije u kretanju kapitala, podpomognuto stanovištem da prirodni resursi ne smeju biti nacionalizovani. Muslimanska zajednica preuzima "iskupljenje" za naše "grehe" (potrebe), zato pravim turban od trnja, asocirajući na Isusov venac i mučeništvo; radi istog su u pokretu.

MIHRAB |* arhitektonski prilagođena, preoblikovana niša u prostoru galerije // Poklapanjem smera dubine niše sa kiblom, smerom prema kome se muslimanski vernici okreću prilikom molitve, niša time postaje mihrab (prostorno proširenje u džamiji, koje označava kiblu). Ovo poklapanje je povod za preoblikovanje nastalo putem ugradnje pregradnog zida i intervencije unutar prostora niše posipanjem kukuruza (klečanje na kukuruzu u ćošku prostorije - vrsta izvršenja kazne u srpkoj narodnoj tradiciji).

Migracije podstiču detaljno preispitivanje društva, poretka; protivno je društvenoj letargiji, društvu zasnovanom na mitologizaciji pojedinca. Otvaranje svih preispitivanja jeste bolno za svakog, već se dovoljno osećamo obespravljeno u kapitalističkom, tržišno nastrojenom društvu, ali ne treba održavati civilizaciju na "živim mrtvacima". Zato sam čin uklanjanja jagodica na prstima (praksa izbeglica da spaljuju ili žiletima skidaju i seku jagodice na prastima, kako bi onemogućili ostavljanje otisaka i time onemogućili identifikaciju), kao odstranjivanja nepoželjnog dela sebe, nije čin “očajnika”, (produkovanje mrtvih), već inicijacija za “vaskrsenje” društva, zbog čega “Skulpturu za skidanje jagodica” smeštam u apsidu ili Mihrab.

Skulptura za skidanje jagodica smeštena u apsidu ili mihrab, sa svodom konstruisanim od šatora // šator jedina infrastruktura izbeglica. Na podu apside ili mihraba je žalfija, sibmol ozdrvaljenja i spasenja. Prema legendi, Marija, prilikom bekstva u Egipat sa Josifom i Isusom, sakriva Isusa u žalfiju i time ga spasava od vojnika koji su ih sustigli.

Serija dokumentarnih fotorafija stolice sa elementima američke zastave snimljena je u parku preko puta Železničke stanice u Beogradu, privremenog boravišta migranata na Balkanskoj ruti. Stolica za kampovanje, dobijena od strane vojnika UMNIK-a i doneta sa Kosova od strane izbeglice srpskog porekla, stvara neposrednu vezu između dešavanja ova dva prostora, otkrivajući 'subjekat kome je događaj pripisan'. Formiranje univerzalnog subjekta, iza koga sledi znak jednakosti sa državom, predstavlja istorijsku prekretnicu u razvoju takozvanog liberalizma, momenat spajanja pravne sa tržišno orijentisanom državom.

Prva fotografija (u galeriji) predstavlja Malog Davida, koji je na insistiranje njegove majke Suzan, pozirao na stolici, jer gaji velike simpatije prema Sjedinjenim Američkim državama, njihovoj vojsci i svemu što je američkog porekla. Izbegli su iz Iraka. Za izbeglicu sa kapom sa otvorima za oči, tkz. fantomkom, se lako može posumljati da je terorista, prikazanog na narednoj fotografiji. Pitanje koje se javlja jeste koliko su slobodni da izražavaju svoje političke stavove ili bilo koje druge (od kulture oblačenja, do kulturološkog izražavanja,....)